MESEC je već zagazio u Blizance, III polje Zodijaka. Kao žena koja je već na putu, ali samo čeka još signal da predje rampu. Mašta je prešla u intelektualni znak, – znak u kome informacije brzo putuju – kao i što ovaj Mesec kao neka žena, ili komšinica iz simbolike III polja, samo čeka da joj pristignu neki novi tračevi, pa da potrči i prenese ih dalje.. Ali svi su na čekanju, a načuljili uši – šta se još novo negde pročitati može, li čuti?…možda porazgovarati?
Ali, za sad je tišina..a pod uticajem opozicije sa Suncem, energija kao da se uvećava, pa reči teže da skliznu sa vrha jezika i što god progovore;inače,kao da će se pući! Što se više ćuti, više se misli prepliću sa maštom…a kad god je to tako,,ili se umisli nešto, ili preuveliča…ili pak izgubi se sopstveni misaoni tok, pa nikako reči da se povežu….i ne zna se šta bi dalje? Ili kuda bi? – dok se na putu već stoji, ili bi se ka rodbini krenulo..samo da se progovori i prekine tišina. Ko na tišinu navikao nije, zloglasno mu se u lice smeši. Koliko samo ona ume da boli i para, kao vest o nekome,ili kontakt, koga uporno očekuješ a nikako da se javi. To čekanje i da su minuti, kao večnost se protegnu; kao Merkur koji je ka zadnjim stepenima Škorpiona krenuo, ne bi li prekopao do kraja i prodr’o u samu srž ma koje problematike. Zle vesti bi rado on na razglas stavio, ali aspekti sa Jupiterom ga ometaju. Sačekaj još malo, pa će istinit glas s’planine sići! Samo što se spustio nije, eto do tvog bezdana u kom odavno obitavaš, tik do površine zemlje. Ajj kako bi radosno preneo ti sve nemire odatle kreirane, i na strah pozvao; ali lepe vesti uvek paralelno putuju. Do našeg oka zavisi, koje ćemo primetiti. Do naše duše zavisi koje ćemo upiti.Do nas zavisi u šta ćemo sve poverovati. Možeš uložiti nadu i veru da će ti vest pravovremeno stići i da će dobra biti. Da će ti se momak kome se nadaš, ipak javiti. A možeš i sve odbaciti u neverici da ičega tu ima više…da je sve već prošlo i da nema tu mesta nadi. Sa Venerom u Škorpionu, skoro pa i da nema. Skoro pa da bi i sama ugušila ma koju veselu misao, ne bi li utonula u sopstveni nihilizam i prepustila se očajanju kao putu ka izbavljenju. Možda put do svetlosti i vodi putovanjem kroz Had. Možda? Možda se mora proći kroz bol, ne bi li se osetila ljubav?Možda mora se čekati da bi se Dočekalo, ono što iskonski u duši živi i ne haje za ništa manje….Kako god bilo, vesti će se dočekati, a na nama je šta ćemo sa njima dalje?!….