Ako neki predmet opteretimo, on će se izboličiti. Ako se on, kada opterećenje uklonimo, vraća u svoj prvobitni oblik, kažemo da je elastičan. Ostane li izobličen, kažemo da je plastičan. Gumena je traka, na primer, elastična jer uvek iznova poprima svoju prvobitnu dužinu. No, istegnemo li je previše, može ostati trajno istegnuta. Kad se to dogodi, kažemo da smo prešli granicu elastičnosti.
Slično je i sa ljudskim telom.
Njegova se fiziologija pod pritiskom menja i to na mnogobrojne načine. Ako su promene samo neznatne, telo se vraća u stanje ”homeostatske ravnoteže”- stanje u kom su sve promenljive veličine u medjusobnoj ravnoteži. Ako su promene velike, može se dogoditi da se predje granica ”homeostatske tolerancije” pa se promenljive veličine ne vraćaju u idealno normalno stanje.
Mogli bismo reći da telo više nije savršeno elastično, već da je ostalo ”istegnuto”. Preopterećenje je ostavilo fiziološki ožiljak – stres.
Kad bismo se strogo pridržavali fizikalne definicije, morali bi reći da su se u telu nagomilale napetosti. Rečju stres označava se opterećenje, a rečju napetost učinci tog opterećenja.
Budući da biologija nije tako strogo definisana kao što je to fizika, biolozi često učinak nazivaju stresom.
- Stres uzrokuju mnogi činioci. Uzroci telesnog stresa mogu, na primer, biti : udar struje, velika hladnoća ili vrućina, ozlede, buka, slaba ili pogrešna ishrana, neispavanost, telesna iscrpljenost itd. I sama pomisao na opasnost od nabrojenog, odn.osećaj ugroženosti, mogu uzrokovati duševni stres.
Gubitak društvenog ugleda ili samopoštovanja, povreda čovekovog ”ega”, kao i sve što ugrožava naš osećaj identiteta može takodje biti izvor stresa.
Prenaporan ili premalo naporan posao, odgovornosti koje ne možemo preuzeti, preteran i nezdrav takmičarski duh, sukob ličnih i društvenih ciljeva, neprestana potreba prilagodjavanja često medjusobno suprotnim društvenim pritiscima i psihički zamor uobičajeni su oblici stresa.
Danas mnogi fiziolozi smatraju da je svaka promena stres.
Opaženo je, naime, da se ljudi najčešće razboljevaju neposredno nakon što im se život značajnije izmenio.
Koleracija izmedju smrti bliskog prijatelja ili voljene osobe, promene posla, ili selidbe i bolesti i stresa vrlo je velika.
Gomilanje stresa smanjuje sposobnost percepcije pa ljudi postaju sve neosetljiviji. Što su neosetljiviji, to teže primećuju učinke daljeg stresa – samo najveća preopterećenja dopiru im do svesti.
Stresovit čovek juriša u životne okršaje, koje bi neko u čijem se telu nagomilalo manje stresa, dakle, neko osetljiviji, zaobišao bez razmišljanja.
Gomilanjem stresa telo slabi i sve se teže odupire daljim opterećenjima. Čovek je uhvaćen u začarani krug, tačnije začaranu spiralu, koju navija sve dok ne pukne baš kao i previše istegnuta guma.
Pucanje spirale zapravo znači – telesni i duševni slom.
Izvor: TM za skeptike, str.75 i 76. opasnost od stresa